Nasmejana žena je lepa žena. Pošto je 8. mart tek prošao, dame su dobile brojne poklone koji uključuju, cveće, kozmetičke pakete i razne poslastice. To je zasigurno izazvalo brojne osmehe nama dragih žena.
Zar ne bi bilo idealno da je svaki dan 8. mart?
No, ne smemo da zaboravimo šta se sve desilo kako bi ovaj praznik počeo da se obeležava. Međunarodni dan žena obeležava se od početka 20. veka u doba brze industrijalizacije i ekonomske ekspanzije koja je često dovodila do protesta zbog loših radnih uslova. Loši radni uslovi bili su posebno loši za žene koje su bez obzira na sposobnosti i funkciju čak i u istom rangu uvek bile manje plaćene i cenjene od muškaraca. Ovaj praznik predstavlja uspomenu na tešku pogibiju radnica u tekstilnoj fabrici “Triangle Shirtwaist”, koji se dogodio u Njujorku 1908. godine. U znak sećanja na ovaj tragičan događaj, godinu dana kasnije u Njujorku je po prvi put obeležen 8. mart.
Ovom štrajku sa tragičnim epilogom, na istom mestu 51 godinu ranije, prethodio je štrajk pokrenut istim motivima davne 1857.godine. Prve javne demonstracije žena zaposlenih u industriji odeće i tekstila održane su 8.3. 1857.godine u Njujorku. Tekstilne radnice su protestvovale zbog loših radnih uslova i niskih plata. Demonstracije je osujetila policija, a učesnice štrajka su samo 2 meseca kasnije osnovale sindikat.
Protesti su se događali i sledećih godina na isti dan, a najznačajniji među njima bio je 1908. godine kada je 15.000 žena prodefilovalo Njujorkom glasno i jasno tražeći svoja prava koja podrazumevaju kraće radno vreme, bolje plate i pravo glasa.
Dve godine kasnije, 1910. godine u Kopenhagenu je na Drugoj internacionalnoj konferenciji žena odlučeno da se jedan dan u martu proglasi danom borbe za ženska prava. Za taj datum je određen 19. mart, pa je zapravo to bio prvi međunarodni Dan žena. Tada su žene Nemačke, Danske, Austrije, švajcarske i Amerike zatražile pravo glasa. A 1912. Klara Cetkin je u Nemačkoj izvela milion ljudi na ulice. Tada su i žene u Francuskoj zatražile da dobiju pravo glasa, u koje spada i pravo da budu izabrane, odmah za njima i žene u Holandiji, švedskoj i godinu dana kasnije, 1913. u Rusiji. Godine 1921. na Drugoj međunarodnoj konferenciji žena u Moskvi, odlučeno je da se 8. mart, u celom svetu proglasi Međunarodnim Danom žena. Ovim su priznati rezultati dugogodišnje borbe. Na ovaj način svet je prihvatio uvođenje osmočasovnog radnog vremena, mogućnost iste visine plate za muškarce i žene, kao i socijalnu zaštitu majki i uvođenje prava na trudničko i porodiljsko bolovanje.
Slogan ovog praznika je bio „Hleb i ruže“ u kojem je hleb bio simbol za ekonomsku sigurnost, a ruže simbol kvalitetnog života. Značenje ovog praznika i simbolika 8. marta u svim zemljama je ista, ali se način obeležavanja po malo razlikuje. U pojedinim zemljama ovaj dan se slavi i kao neradan za žene.
Kod nas se ovaj praznik obeležava u školama, na poslu i u kući, brojnim poklonima koji su namenjeni majkama, sestrama, drugaricama, suprugama. Prodavci cveća preplavili su ulice, pa tako znamo zasigurno da su se mnoge dame osmehivale.
